Da li ste znali ovih 7 činjenica o kafi?

Čuveni reditelj Dejvid Linč je svojevremo reko da je „loša kafa bolja od nikakve kafe”.

Da li ste se ikad kupali u bazenu sa kafom? Da li ste razmišljali o tome da koristite tacnu umesto šoljice i da odatle pijete kafu? Niste? Zaista treba da „okafenišete” svoj um. Možda pijete svoju domaću kafu uvek i svuda, ali da li poznajete svoje omiljeno piće?

E(k)spresno pokažite koliko volite svoju kafu sa malo ili ni malo mleka znajući ovih 7 činjenica o kafi.

1. Divan miris iz lokalne prodavnice kafe može biti lažan

Firme koje se bave proizvodnjom kafe veoma često koriste lažni miris da bi privukli goste. Pojedini distributeri aromatičnih mirisa su profitirali na kafe industriji, kao i od restorana i hotela gde upotreba aroma tehnologije ide u korak sa poslednjom tehnologijom pravljenja parfema.

Proizvođači kao što je „Neskafe” stavljaju aromu u konzerve da bi kafa delovala svežije kad se otvori. Prema rečima jednog bivšeg zaposlenog radnika u proizvodnji kafe, aroma koja se stavlja u konzerve je dobijena od pravih zrna kafe, pa je miris autentičan.

2. Evropljani su nekad kafu zvali „arapsko vino”

Nekada davno, kafu su u Evropi zvali „arapsko vino”. Reč “„kafa” dolazi iz arapskog jezika i glasi „qahhwat al-bun” što u prevodu znači „vino od pasulja”. Fraza je vremenom prešla u „qahwah”, pa u “kahveh” na turskom jeziku, da bi svoj finalni jezički oblik dobila na holandskom „koffie” i italijanskom „caffe”.

Kafa je omiljena u Turskoj, pa njihova reč za doručak “kahvalti” zapravo znači „pre kafe”, a reč „braon” je na turskom „kahverengi” i takođe vuče korene iz reči „kahveh” što znači „kafa”.

3. Kafa solidarnosti

Kafa solidarnosti je običaj nastao u Italiji i znači platiti kafu u kafeteriji za buduću mušteriju koja može da bude upravo iza vas. Ljudi koji ne mogu sebi da priušte kafu mogu da uđu u kafeterije koje upražnajvaju ovu praksu i da zatraže kafu solidarnosti ukoliko je neko platio za nju.

Ovaj lep običaj nastao je u Napulju pre oko jednog veka, ali je običaj prerasao Napulj i Italiju i primenjuje se svuda u svetu.

Prošle godine je jedna nepoznata mušterija platila 500 šoljica kafe u Edmondu u Kanadi.

4. Dve najdugovečnije mačke na svetu svako jutro su pile – kafu

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najdugovečnija mačka bila je Kremasta pufna. Živela je 38 godina, a uginula je 2005. Njen vlasnik, Džejk Peri ju je svako jutro hranio slaninom, jajima, brokolijem i kafom. Sve ovo je posebno zanimljivo, jer je Peri pre Kremste pufne bio vlasnik druge po redu najdugovečnije mačke zvane Deka Reks Alen koju je istovetno hranio, uz obaveznu kafu i koja je uginula u 34. godini.

5. U japanskim spa centrima možete da plivate u kafi

Junesun spa banja u Hakoneu ima specijalne tretmane koji omogućavaju korisnicima da se kupaju u vinu, čokoladi, zelenom čaju i kafi. Za ova uživanja treba platiti nepunih 20 evra, a onda i otplivati sa kafom na sebi u bazen sa rezancima.

6. Samo jedan gutljaj bio je dovoljan da papa shvati da kafa nije „đavolja rabota”

Navodno, nije tačno utvrđeno o kom je papi reč – da li o Klimentu VII ili Klimentu VIII. Putopisac i professorka Fransis Hejs u svom bestseleru “Godina u svetu” kaže:

Neki vernici su smatrali kafu đavloskim pićem i tražili su od pape da je zabrani. Međutim, papi je bio dovoljan samo gutljaj da izjavi: „Ovo piće je toliko ukusno da bi bio greh da ga piju samo nevernici. Pobedićemo Satanu tako što ću blagosiljati piće koje ne sadrži ništa neprihvatljivo za hrićanina”.

7. Tacna ispod šolje za kafu nekad je služila za ispijanje kafe

Ljudi su u 18. veku koristil tacnu da iz nje ispijaju kafu,a ne kao danas kada tacna isključivo služi za odlaganje kašičice i keksića. Naime, nekad su tacne bile veće i dublje i služile su da se kafa u njima brže ohladi. Čuvena je priča između Džordža Vašingtona i Tomasa Džefersona u Senatu:

„Zašto ste pre ispijanja sipali kafu u tacnu?”, pitao je Vašington. „Da se ohladi”, odgovorio je Džeferson i dodao: „Moje grlo nije od mesinga”.